[1] Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja, za tobom èezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
[2] Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
[3] Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe;
[4] Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao bih ruke svoje.
[5] Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja, i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja.
[6] Kad te se sjeæam na postelji, sve noæne straže razmišljam o tebi.
[7] Jer si ti pomoæ moja, i u sjenu krila tvojih veselim se.
[8] Duša se moja prilijepila za tebe, desnica tvoja drži me.
[9] Koji traže pogibao duši mojoj, oni æe otiæi pod zemlju.
[10] Izginuæe od maèa, i dopašæe lisicama.
[11] A car æe se veseliti o Bogu, hvaliæe se svaki koji se kune njim, kad se zatisnu usta onima koji govore laž.