[1] Izbavi me od neprijatelja mojih, Bože moj, i od onijeh, što ustaju na me, zakloni me.
[2] Izbavi me od onijeh koji èine bezakonje, i od krvopija saèuvaj me.
[3] Evo zlo namišljaju duši mojoj, skupljaju se na me silni, bez krivice moje i bez grijeha mojega, Gospode.
[4] Bez krivice moje stjeèu se i oružaju se; ustani za mene, i gledaj.
[5] Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, probudi se, obiði sve ove narode, nemoj požaliti odmetnika.
[6] Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
[7] Evo ruže jezikom svojim, maè im je u ustima, jer, vele, ko æe èuti?
[8] Ali ti æeš se, Gospode, smijati njima i posramiti sve ove narode.
[9] Oni su jaki, ali ja na tebe pogledam, jer si ti Bog èuvar moj.
[10] Bog, koji me miluje, ide preda mnom, Bog mi daje bez straha da gledam neprijatelje svoje.
[11] Nemoj ih pobiti, da ne bi zaboravio narod moj; raspi ih silom svojom i obori ih, Gospode, branièu naš,
[12] Za grijeh usta njihovijeh, za rijeèi jezika njihova; nek se uhvate u oholosti svojoj za kletvu i laž koju su govorili.
[13] Raspi u gnjevu, raspi, da ih nema; i neka poznadu da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemaljskih.
[14] Nek se vrate uveèe, laju kao psi, i idu oko grada.
[15] Neka tumaraju tražeæi hrane, i ne nasitivši se neka noæi provode.
[16] A ja æu pjevati silu tvoju, rano ujutru glasiti milost tvoju; jer si mi bio obrana i utoèište u dan nevolje moje.
[17] Silo moja! tebi æu pjevati, jer si ti Bog èuvar moj, Bog koji me miluje.