[1] Bog nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunèanoga do zapada.
[2] Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.
[3] Ide Bog naš, i ne muèi; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika.
[4] Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu:
[5] “Skupite mi svece moje, koji su uèinili sa mnom zavjet na žrtvi.
[6] I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.)
[7] Slušaj, narode moj, što æu ti kazati, Izrailju, što æu ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.
[8] Neæu te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom.
[9] Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jariæa iz torova tvojih.
[10] Jer je moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na tisuæe.
[11] Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.
[12] Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.
[13] Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareæu pijem?
[14] Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje.
[15] Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviæu te, i ti me proslavi.”
[16] A bezbožniku reèe Bog: zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavjet moj u ustima svojima?
[17] A sam mrziš na nauku, i rijeèi moje bacaš za leða.
[18] Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljuboèincima imaš dijel.
[19] Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare.
[20] Sjediš i govoriš na brata svojega, sina matere svoje opadaš.
[21] Ti si to èinio, ja muèah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Oblièiæu te, metnuæu ti pred oèi grijehe tvoje.
[22] Razumijte ovo koji zaboravljate Boga! inaèe æu zgrabiti, pa neæe niko izbaviti.
[23] Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja æu mu pokazati spasenje Božije.