<Psalmi 142

[1] Glasom svojim ka Gospodu vièem, glasom svojim Gospodu se molim.

[2] Izlivam pred njim moljenje svoje, tugu svoju pred njim kazujem,

[3] Kad iznemogne u meni duh moj. Ti znaš stazu moju. Na putu, kojim hodim, sakriše mi zamku.

[4] Pogledam nadesno, i vidim da me niko ne zna; nestade mi utoèišta, niko ne mari za dušu moju.

[5] Vièem k tebi, Gospode; velim: ti si utoèište moje, dio moj na zemlji živijeh.

[6] Èuj tužnjavu moju; jer se muèim veoma. Izbavi me od onijeh koji me gone, jer su jaèi od mene.

[7] Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje. Oko mene æe se skupiti pravednici, kad mi uèiniš dobro.