[1] Gospode, vièem k tebi, pohiti k meni, èuj glas moljenja mojega, kad vièem k tebi.
[2] Nek izaðe molitva moja kao kad pred lice tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos veèernji.
[3] Postavi, Gospode, stražu kod jezika mojega, èuvaj vrata usta mojih.
[4] Ne daj srcu mojemu da zastrani na zle pomisli, da èini djela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihovijeh.
[5] Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja neæe odbaciti, ako æe i više; nego je molitva moja protiv zloæe njihove.
[6] Rasuše se po kamenijem vrletima sudije njihove, i èuše rijeèi moje kako su blage.
[7] Kao kad ko sijeèe i teše, tako se razletješe kosti naše do èeljusti paklenijeh.
[8] Ali su k tebi, Gospode, Gospode, upravljene oèi moje, u tebe se uzdam, nemoj odbaciti duše moje.
[9] Saèuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onijeh, koji èine bezakonje.
[10] Pašæe u mreže svoje bezbožnici, a ja æu jedan proæi.