[1] Eto, sve je to vidjelo oko moje, èulo uho moje, i razumjelo.
[2] Što vi znate, znam i ja, nijesam gori od vas.
[3] Ipak bih govorio sa svemoguæim, i rad sam s Bogom pravdati se.
[4] Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni ljekari.
[5] O da biste sasvijem muèali! bili biste mudri.
[6] Èujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih.
[7] Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prijevaru da govorite za nj?
[8] Treba li da mu gledate ko je? treba li da se prepirete za Boga?
[9] Hoæe li biti dobro kad vas stane ispitivati? hoæete li ga prevariti kao što se vara èovjek?
[10] Zaista æe vas karati, ako tajno uzgledate ko je.
[11] Velièanstvo njegovo neæe li vas uplašiti? i strah njegov neæe li vas popasti?
[12] Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.
[13] Muèite i pustite me da ja govorim, pa neka me snaðe šta mu drago.
[14] Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke?
[15] Gle, da me i ubije, opet æu se uzdati u nj, ali æu braniti putove svoje pred njim.
[16] I on æe mi biti spasenje, jer licemjer neæe izaæi preda nj.
[17] Slušajte dobro besjedu moju, i neka vam uðe u uši što æu iskazati.
[18] Evo, spremio sam parbu svoju, znam da æu biti prav.
[19] Ko æe se preti sa mnom? da sad umuknem, izdahnuo bih.
[20] Samo dvoje nemoj mi uèiniti, pa se neæu kriti od lica tvojega.
[21] Ukloni ruku svoju od mene, i strah tvoj da me ne straši.
[22] Potom zovi me, i ja æu odgovarati; ili ja da govorim, a ti mi odgovaraj.
[23] Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh moj.
[24] Zašto sakrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svojega?
[25] Hoæeš li skršiti list koji nosi vjetar, ili æeš goniti suhu slamku,
[26] Kad mi pišeš grèine i daješ mi u našljedstvo grijehe mladosti moje,
[27] I meæeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce?
[28] A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.