[1] Kada je Isak već bio ostario i kad mu se oči pomutiše, tako da nije više vidio, pozove Ezava, svoga starijeg sina, i reče mu: „Sine moj!” A on odgovori: „Tu sam!”
[2] I Isak reče: „Gle, star sam i ne znam dan svoje smrti.
[3] Zato uzmi svoju opremu, tobolac svoj i luk, te pođi u polje i ulovi divljač,
[4] i spremi mi ukusno jelo, kao što ja volim, i donesi mi da jedem, da te duša moja blagoslovi prije no što umrem!”
[5] Rebeka je slušala dok je Isak ovo govorio Ezavu. I Ezav izađe na polje da bi ulovio divljač i donio ocu.
[6] Tad Rebeka reče svome sinu Jakovu: „Gle, ja sam čula kako tvoj otac kaza bratu tvome Ezavu:
[7] ‘Donesi mi divljač i spremi ukusno jelo da jedem i kako bi te blagoslovio pred licem Gospoda prije nego što umrem!’
[8] Poslušaj me sada, sine moj, pažljivo me slušaj i uradi kako ti kažem:
[9] Otiđi do stada i dovedi mi dva dobra jareta da ocu tvome napravim jelo ukusno, onako kako on voli.
[10] To ćeš ocu svome odnijeti; kako bi jeo i kako bi te blagoslovio prije svoje smrti!”
[11] A Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: „Vidi, moj brat Ezav je čovjek dlakav, a ja sam bez dlaka!
[12] Možda me moj otac dotakne. Tada bi u očima njegovim ispao lažov; tako bi prokletstvo na sebe navukao, a ne blagoslov!”
[13] Tad mu majka reče: „Neka tvoje prokletstvo na mene padne, sine! Samo se pokori mome glasu, otiđi i dovedi mi ih!”
[14] Tad on ode i dovede ih majci svojoj i ona spremi ukusno jelo, onako kako otac voli.
[15] Rebeka uzme i najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, koje je imala u kući svojoj, i odjene u njih Jakova, svoga mlađeg sina.
[16] A kože jareće mu obavi oko ruku i oko golog djela vrata.
[17] Zatim dade u ruke svoga sina Jakova ukusno jelo i hljeb koji je spravila.
[18] I on ode svome ocu i reče: „Oče moj!” A on odgovori: „Ovdje sam! Koji si ti, sine?”
[19] A Jakov reče ocu svome: „Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin; učinio sam kako si rekao. Sad ustani, pa sjedi i jedi od mog ulova da bi me duša tvoja blagoslovila!”
[20] Ali Isak reče sinu svome: „Sine, kako si tako brzo uspio?” A on odgovori: „Gospod, tvoj Bog, bio je milostiv!”
[21] Ali Isak reče Jakovu: „Priđi bliže sine, da te dotaknem, da vidim jesi li stvarno moj sin Ezav, ili nisi!”
[22] I Jakov priđe svome ocu Isaku, i kada ga dotače reče Isak: „Glas je Jakovov, ali su ruke Ezavove!”
[23] Ali on ga ne prepozna, jer mu ruke bijahu dlakave kao ruke brata njegova Ezava.
[24] I on ga upita: „Da li si stvarno moj sin Ezav?” A Jakov odgovori: „Jesam!”
[25] Tad reče: „De, donesi mi divljač da jedem, pa da te duša moja blagoslovi!” A on mu prinese jelo i vino te on pi.
[26] I Isak, otac njegov, mu reče: „Priđi, sine moj, i poljubi me!”
[27] I on priđe te ga poljubi. I kada osjeti miris njegove odjeće, blagoslovi ga te reče: „Gle, miris sina moga je miris polja koje Gospod blagoslovi!
[28] Neka ti Bog podari rosu nebesku i svu plodnost zemlje, žita obilato i vina.
[29] Neka ti narodi služe, i narodi neka se klanjaju pred tobom. Gospodar budi braći svojoj, i neka se sinovi majke tvoje klanjaju pred tobom. Neka su prokleti oni koji te proklinju, a blagoslovljeni oni koji te blagosiljaju!”
[30] I samo što je Isak blagoslovio Jakova, a Jakov tek izašao od oca svoga, vrati se njegov brat Ezav iz lova.
[31] I on spremi jelo ukusno i odnese ocu te reče: „Ustani, moj oče, i jedi od divljači sina tvoga, kako bi me duša tvoja blagoslovila.”
[32] Tad mu odgovori otac njegov Isak: „Ko si ti?” A on reče: „Ja sam tvoj prvorođeni sin, Ezav.”
[33] Tad se Isak silno užasnu i reče: „Ko je onda lovac koji je divljač ulovio i meni već donio? Jeo sam prije no što si došao, onoga sam blagoslovio i blagoslovljen će ostati.”
[34] I kad Ezav ču riječi oca svoga, vrisnu te gorko zaplaka, i reče: „Blagoslovi i mene, moj oče!”
[35] Ali on reče: „Tvoj brat je došao s prevarom i oteo ti blagoslov!”
[36] Tad on reče: „S pravom se on zove Jakov, jer me do sada dva puta prevario! Moje prvorodstvo mi je oduzeo i gle, sada mi uze i blagoslov. Zar nisi i za me sačuvao blagoslov?”
[37] Tad odvrati Isak Ezavu: „Gle, učinio sam ga tvojim gospodarem i svu mu braću kao sluge darovao; blagoslovio sam ga žitom i vinom. Šta sad mogu učiniti za tebe, sine moj?”
[38] A Ezav reče ocu: „Zar samo jedan blagoslov imaš, oče?” I Ezav jeknu i zaplaka.
[39] Tad mu Isak, otac njegov, reče: „Gle, daleko od plodne zemlje dom će tvoj biti i daleko od rose odozgo s neba.
[40] Od mača svoga ćeš živjeti i bratu svome služiti; ali kada se pobuniš jaram ćeš njegov s vrata svoga zbaciti.”
[41] I Ezav poče mrzjeti Jakova zbog blagoslova kojim ga otac blagoslovi; i Ezav pomisli u srcu svome: „Nije daleko vrijeme, kada će oca moga oplakivati, tad ću Jakova, brata svoga, ubiti.”
[42] Tad Rebeki to jave. I ona pozva Jakova, svoga mlađega sina, te mu reče: „Pazi, tvoj ti se brat Ezav želi osvetiti i ubiti te!”
[43] A sada poslušaj mene, sine moj: „Pođi i bježi mome bratu Labanu u Haran,
[44] i ostani tamo neko vrijeme dok se srdžba tvoga brata smiri,
[45] i dok se gnjev njegov skine s tebe i on zaboravi što si mu učinio. Tada ću poslati po tebe i odande te dovesti. Zašto da vas u jednom danu obojicu izgubim?”
[46] I Rebeka reče Isaku: „Meni je život dojadio zbog ovih Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi od kćeri Heta, kao što su ove mještanke, šta će mi onda život!”