[1] I desi se da se Jonatanova duša sprijatelji sa Davidovom dušom kada je završio razgovor sa Šaulom te ga Jonatan zavolje kao svoju dušu samu.
[2] Šaul ga toga dana primi k sebi, i nije mu dao da se vrati u dom oca svoga.
[3] A Jonatan i David sklope savez, jer ga je ljubio kao svoju dušu.
[4] I Jonatan skine sa sebe plašt te ga dâ Davidu, dâ mu uz to i odjeću, mač, luk i svoj pojas.
[5] I David krene u boj; uspijevao je svugdje gdje bi ga Šaul poslao, tako da ga Šaul postavi na čelo svojih ratnika. Bio je mio svemu narodu, čak i Šaulovim slugama.
[6] No desilo se, kad su se vraćali kući, baš onda kad David ubi Filistejca, da su žene iz svih izraelskih gradova izašle u susret kralju Šaulu i pjevale radosnu pjesmu uz, bubnjeve i cimbala.
[7] Žene su veselo pjevale: „Šaul je hiljade nadvladao, no David potuče desetine hiljada!”
[8] Tad se Šaul veoma razgnjevi jer mu ove riječi nisu bile po volji, i reče: „Davidu su dali desetine hiljada, a meni hiljade; samo mu još nedostaje kraljevstvo!”
[9] Šaul je od toga dana zavidio Davidu.
[10] I desi se da je sljedećeg dana zloduh, kojeg je Bog poslao, pohodio Šaula, tako da je po kući mahnitao. A David je rukama udarao u žice harfe, onako kako je to činio svakog dana. No, Šaul je u rukama držao sulicu.
[11] Šaul baci sulicu misleći: „Sad ću Davida pribiti uza zid!” No David mu se dva puta izmače.
[12] A Šaul se bojao Davida, jer je Gospod bio uz njega, ali više nije bio uz Šaula.
[13] Zato ga Šaul premjesti iz svoje okoline i postavi kao vođu nad hiljadama; i on je pred narod ulazio i izlazio.
[14] A David je imao uspjeha na svim svojim putevima, Gospod je bio uz njega.
[15] Kada je Šaul vidio da mu sve uspijeva, počne ga se bojati,
[16] ali sav Izrael i Juda voljeli su Davida, jer on je pred njima ulazio i izlazio.
[17] I Šaul reče Davidu: „Gle, dajem ti moju stariju kći Merabu za ženu, samo budi hrabar junak i vodi Gospodnje ratove!” A Šaul je u sebi mislio: „Neću mu nauditi svojim rukama, neka padne Filistejcima u šake!”
[18] No David odgovori Šaulu: „Ko sam ja? Kakvo je moje porijeklo, kakav rod oca moga u Izraelu, da sada postanem kraljev zet?”
[19] A kada je došlo vrijeme da se Meraba, Šaulova kćer, dâ Davidu za ženu, ona bude dana Adrielu iz Mehole.
[20] No Šaulova kći Mikala je voljela Davida. A kada su to saopćili Šaulu, bijaše mu drago.
[21] Naime, Šaul je mislio: „Dat ću mu je, a ona će mu postati zamka da padne u ruke Filistejaca!” I Šaul još jednom reče Davidu: „Danas ćeš postati moj zet!”
[22] Tad Šaul naredi slugama: „Potajno prenesite Davidu ovo: ‘Mio si kralju, i sve te sluge ljube, zato ćeš postati kraljev zet!’”
[23] Kada su sluge prenijele ove riječi Davidu, on im odgovori: „Zar vi mislite da je biti kraljev zet mala stvar? Jer ja sam samo siromašan i mali čovjek!”
[24] A Šaulove sluge sve to dojave govoreći: „Tako je govorio David.”
[25] A Šaul odgovori: „Ovako prenesite Davidu: Kralj ne želi nikakve svadbene darove, traži samo stotinu filistejskih kožica, da se osveti neprijateljima kraljevim!” No Šaul se nadao da će tako David stradati od Filistejaca.
[26] I kraljeve sluge tako rekoše Davidu. No, Davidu bi drago da postane kraljev zet. Dani se još nisu bili navršili,
[27] a David ode sa svojim ljudima i pobije dvije stotine Filistejaca. David donese njihove kožice i položi ih pred kralja u punom broju, da bi postao kraljev zet. Tad mu Šaul da svoju kćer Mikalu za ženu.
[28] Tad Šaul shvati da je Gospod uz Davida i da ga Mikala, kći njegova, voli.
[29] No, Šaul se od tada još više plašio Davida i postade vječni neprijatelj njegov.
[30] Filistejski poglavari krenu u rat. I dešavalo se da je David imao više uspjeha nego sve Šaulove sluge kad god bi krenuli u rat, tako da je njegovo ime bilo slavljeno i poštovano.