[1] Nahaš, Amonac, pođe gore i opsjedne Jabeš u Gileadu. Tad svi muškarci Jabeša poruče Nahašu: „Sklopi savez sa nama, i onda ćemo ti služiti!”
[2] Ali Amonac Nahaš im odgovori: „Sklopit ću sa vama savez pod ovim uslovima. Naime, da vam svima izbijem desno oko i da tako osramotim Izrael!”
[3] A jabeške starješine mu odvrate: „Daj nam sedam dana roka da pošaljemo glasnike po cijeloj zemlji izraelskoj. Ako se tada ne nađe niko da nas spasi, onda ćemo izaći k tebi!”
[4] Tako glasnici stignu u Gibea-Šaul i sve ovo ponove pred narodom. Tad je sav narod počeo vikati i plakati.
[5] I gle, baš se tada Šaul vratio sa polja za svojim govedima, potom upita: „Šta je sa narodom, zašto plače?” Tad mu prenesu ono što su kazali muškarci Jabeša.
[6] I Gospodnji duh se spusti na Šaula nakon što je čuo ove riječi, i njegova se srdžba silno rasplamsa;
[7] uzme dva vola, raskomada ih i pošalje njihove komade preko glasnika po svoj zemlji Izraelovoj sa porukom: „Ko ne pođe sa Šaulom i Samuelom, sa njegovim će se govedima učiniti isto!” Tad se strah Gospodnji spusti na narod i oni krenu kao jedan čovjek.
[8] On ih postroji kod Bezeka; bijaše tri stotine hiljada Izraelovih sinova, i trideset hiljada muškaraca Jude.
[9] I oni poruče glasnicima, koji su došli: „Ovako ćete reći muškarcima Jabeša u Gileadu: sutra će stići vaše spasenje, kad sunce bude stajalo najviše!” A muškarci Jabeša se obradovaše nakon što im glasnici ovo prenesoše.
[10] Zatim muškarci Jabeša poručiše: „Sutra ćemo izaći k vama, onda možete činiti sa nama što vam je volja!”
[11] I desi se drugoga jutra da je Šaul podijelio narod u tri odreda, i oko jutarnje straže prodru u neprijateljski logor i potuku Amonce do najveće žege dana. Ostale rasprše toliko da ni dvojica od njih ne ostadoše zajedno.
[12] Tad Samuel reče narodu: „Ko su oni koji su govorili: zar da Šaul vlada nad nama? Dovedite te muškarce da ih pogubimo!”
[13] Ali Šaul odvrati: „Niko neće umrijeti danas; jer Gospod je darovao spasenje Izraelu!”
[14] Tad Samuel nastavi govoriti: „Pođimo u Gilgal da tamo obnovimo kraljevstvo!”
[15] Tad se sav narod uputio u Gilgal i tamo postave Šaula za kralja pred Gospodom; i prinosili su pomirnice pred Gospodom, a Šaul i svi Izraelci veoma se veseliše.